U svojim memoarima, koji su doživeli čak sedam izdanja, zapisao je da ga je oduvek privlačio Daleki istok, a posebno delovi Azije povezani sa biblijskom istorijom. Sigurno mu je to pomoglo da istraje u mukotrpnom istraživačkom radu. Jer, usledilo je pronalaženje i izučavanje brojnih knjiga, mnogo neprospavanih noći, ali velika upornost i trud su se isplatili.

Sa 26 godina Smit je objavio prvi rad iz oblasti asirologije koji mu je doneo slavu, priznanje i uvažavanje u naučnim krugovima. Već sledeće godine postao je asistent na egipatsko-asirskom odeljenju Britanskog muzeja. Konačno je mogao da se posveti oduvek željenom naučnom radu.

Glinena pločica iz Asurbanipalove biblioteke

U podrumu muzeja Smit se susreo sa sanducima u kojima su bile nabacane stotine klinastih pločica iz biblioteke Asurbanipala. Bila je to gomila crepova razbijenih na delove i prekrivenih prašinom i zemljom. Uprkos ovom razočaravajućem prizoru, mladi naučnik se odmah zainteresovao za ispitivanje i dešifrovanje natpisa.

Prethodna stranica