Egipatsko i druga rana pisma

Pre oko 5 000 godina stari Egipćani su razvili način pisanja poznat kao hijeroglifi. Hijeroglifi su zapravo male sličice stvari i pojava koje predstavljaju - na primer slika usana znači "usta", a isto tako i glas "r". Egipatsko pismo takođe obuhvata i specijalne znake kojima se označavaju razni glasovi. Pisanje hijeroglifa je bilo sporo, pa su Egipćani razvili i brži sistem pisanja nazvan hijeratičko pismo. Za razliku od hijeroglifa, ovo pismo se ispisivalo zdesna ulevo.

Hijeroglifsko i hijeratičko pismo - ovaj papirus iz perioda oko 600 g.p.n.e sadrži oba pisma

Kada su ljudi počeli da stvaraju zapise, oni su najpre crtali male sličice stvari i pojava koje su želeli da predstave. Ovi simboli se nazivaju piktogrami. Jedan piktogram predstavljao je jedan pojam, pa tako sličica sa nekoliko zvezda označava pojam "noć". Prvi zapisi stvoreni na ovaj način potiču od Sumeraca iz stare Mesopotamije (danas Irak). Njihovi najraniji piktogrami sačuvani su na kamenim pečatima koje su koristili kako bi označili svoju imovinu, a takođe su vodili i svojevrstan oblik knjigovodstva. Pre oko 4000 godina oni su razvili sistem pisanja zašiljenim štapićima u vlažnoj glini koja bi, kada bi se stvrdnula i osušila, predstavljala trajni pisani zapis.

I mnogi drugi narodi, geografski veoma udaljeni, kao na primer Kinezi ili stari Indijci, razvili su svoje piktogramske alfabete. Kako su se pisanje i alfabeti razvijali, pisalo se sve brže, sličice su postajale jednostavnije i sve manje su ličile na originalne predmete koje su predstavljale. Tako su se vremenom piktogramska pisma pretvarala u simbolička.

Razvoj alfabeta išao je u pravcu pojednostavljivanja piktograma pretvaranjem u simbole

 

Prethodna stranica