I doručak ima važnu ulogu u strukturi dnevne ishrane, ali mora imati veće učešće vitamina i mineralnih sastojaka i manji procenat masti.Ovaj obrok treba da se sastoji od mlečnog napitka ili čaja, sendviča ili kačamaka, popare, peciva, kolača... Kao namaz može da se koristi buter, margarin, slatka ili kisela pavlaka, kajmak. Uz sendviče, jutarnjem obroku obavezno dodati i sveže povrće - paradajz, papriku, krastavac, šargarepu. Preporučuje se i uzimanje domaće paštete od krem sira, kuvanog jaja i šunke sa malo crnog luka.

Večera je poslednji obrok i njena prvenstvena uloga je obezbeđivanje ostatka hranljivih i energetskih sastojaka koji nisu uneti tokom dana. Ona treba da se sastoji od lako svarljivih namirnica i treba je uzimati 4-6 sati nakon ručka i najmanje 2 sata pre odlaska na spavanje. Za večeru ne bi trebalo jesti ista ona jela ili namirnice koje su se već uzimale u prethodnim obrocima.

Stručnjaci za ishranu zalažu se za grupisanje namirnica po ulozi i to tako da dnevno treba uneti 30% žitarica kroz hleb i proizvode od brašna, 10% mesa i mesnih i životinjskih proizvoda (poželjno riba 1-2 puta nedeljno i do 3 jaja nedeljno), 20% mleka i mlečnih proizvoda, 10% masti i ulja, 20% povrća i 10% voća i šećera.

Veliki je uspeh naviknuti mališane na razne vrste povrća, pri čemu može pomoći to što deca vole šarolikost i žive boje, pa ih treba što više kombinovati i lepo aranžirati jelo, u čemu može pomoći peršun, koji se izuzetno preporučuje zbog bogatstva gvožđem i vitaminom C.