-Hajde, popi još jedan sok. Prijaće ti... Gde li se Janko izgubio?
Ode tako i čitav dan ga nema.
-Idem ja baba Vido. Ne treba ti ništa iz prodavnice?
-Možda i treba, ali sada ne mogu da se setim. Hoćeš li još soka?
-Ne mogu.
-A kolača? Hoćeš li kolač?
-Ne mogu. Moram da idem. Mama će se zabrinuti.
-Idi kada ti je majka rekla. Ja to da prekratim vreme. Lepo mi
je kada svratiš. Sve mi se čini da će i Borivoje da se pojavi,
kada vidim tebe... Hoćeš li da dodješ sutra?
-Sutra ne mogu, spremamo priredbu u školi.
-Dobro, dodji ako imaš vremena.
Mokra, po negde još zelena trava, podseti Nevenu na prošlogodišnji
oktobar, kada su Borivoje i ona čuvali ovce u Brezovcu i kako
je Borivoje plašio sa vukom. Sakrio se iza breze i počeo je da
zavija kao vuk. Nevena počne da gađa sa kamenjem u pravcu odakle
je dolazilo zavijanje i režanje. Nakon nekoliko minuta ponovo
se pojavio Borivoje, koji je kao tražio odbegle ovce, vidni hramljući
na desnu nogu. Prvo su nekoliko trenutaka ćutali, a ona započeli
razgovor o domaćem zadatku iz srpskog jezika, da bi na kraju počeli
da zavijaju i reže kao vukovi.
-Gde si ti do sada? – Dočeka je majka, na vratima kuće. – Ja sam
te poslala u prodavnicu, a ti otišla u skitnju.
-Malo sam se zadržala kod baba Vide.
-Da li si mi kupila sve što sam ti rekla?
-Jesam.
-Šta radi baba Vida?
-Ništa, prehladila se.
-Nije joj lako. Sve su obaveze pale na nju. Trebalo bi i ja da
odem da joj pomognem... Šta kaže da li joj se javljaju oni iz
Nemačke?
-Javljaju se.
-Kako su? – Nasmeja joj se majka. – Kako se Borivoje snašao u
velikom gradu?
-Verovatno lepo. Nismo o tome razgovarale. – Poče da crveni Nevena.
-A piše li tebi Borivoje?
-Možda jednom ili dva puta. – Savi glavu ispred majke, a levom
rukom poče da namešta stoljnjak na kuhinjskom stolu.
-A pišeš li i ti njemu? – Majka pokušava da deluje ozbiljno i
ljuto.
-I ja sam njemu možda jednom ili dva puta pisala. – I dalje ne
podiže glavu Nevena.
-A šta pišete jedno drugom, ako sme da se zna?
-Ništa naročito. Po neki događaj iz škole. Što me sve to pitaš?
-Zato što sam ti majka. Treba da znam šta radiš, sa kim se dopisuješ
i koga posećuješ.
-Eto sada znaš... Da li si zadovoljna? – Nevena se i sama začudila
kako je smelo odgovorila majci.
-Jesam... Mnogo ste se ti i onaj tvoj brat promenili.On se, kao
mačak, muva po kući i gleda šta da uzme, da pokloni onoj devojčici
iz grada. Kako se zove?
-Ne znam na koga misliš.
-Ne znaš? – Majka nastoji da i dalje ostane stroga. – Kriješ brata,
isto kao što i on krije tebe. Moraću kod oca da vas prijavim.
-Ako misliš da moraš, ti nas prijavi.
